Bezbednosni menadžment 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 28 | Nivo: Fakultet političkih nauka

БЕЗБЕДНОСНИ МЕНАЏМЕНТ
Интензивирање процеса глобализације и промене у међународним односима које су настале након окончања хладноратовског периода наметнуле су дилему о одрживости традиционалних схватања безбедности. Многи аналитичари сматрају да у глобализованом свету нетрадиционална питања све више потискују ''класична'' питања безбедности. Наравно, то никако не значи да је примена насиља у међународним односима нестала, па је тврдња, да глобализација намеће и нову врсту безбедносних проблема сасвим оправдана. Преиспитивање таквих односа оспоравао је једно време, општеприхваћени став о свету који ће постати рационалнији и безбеднији. Стварност увелико надилази таква теоријска предвиђања и конструкције, јер савремени свет је суочен са претњама и ризицима у најширем смислу ових речи. Промене изазване процесом глобализације иницирају такве облике ризика и претњи које све значајније укидају простор, време и границе између држава и континената и чије токове и последице је тешко предвидети и контролисати, креирајући услове у којима савремени свет све више постаје свет ризика.
Мада се тврди да свет глобализације умањује изгледе за велике традиционалне оружане сукобе, нестабилност доминира светом. Глобализација пре свега економских токова и система комуникација и транспорта доноси транснационализацију негативних ефеката ових процеса, при чему она чини све израженијим такозване невојне ризике – загађеност животне средине, међународни тероризам, организовани криминал, трговину дрогом и оружјем, етничке и религиозне конфликте. Иако ови ризици немају првенствено војни карактер и нису равномерно распоређени, опасност је глобална. Све израженија улога војне силе у великој трансформацији света кроз најаву и праксу перманентних и превентивних ратова обесмишљава оптимистичку визију о крају људске историје.
Дакле, нису се обистинила гледишта која су глобализацију најављивала као формулу која ће обезбедити хармонију економских, политичких и свих других аспеката развоја глобалног друштва и осигурати раст, развој и мирне, и на сарадњи и разумевању утемељене међународне односе. Оно (глобално друштво) све више стреми стварању јединственог планетарног простора, при чему се свет све очигледније суочава и са све израженијим поларизацијама и тензијама. У последњој деценији прошлог века, масовношћу и снагом коју је мало ко очекивао, појавили су се национализми, традиционализми и верски екстремизми, праћени огромном деструкцијом и насиљем. У том периоду широм света било је на стотине оружаних конфликата и сукоба, више од двадесет држава било је изложено различитим облицима ембарга и изолације и драстично су се увећали облици политичког и етничког сепаратизма, тероризма и организованог криминала.
Најозбиљнији изазов традиционалном поимању безбедности представљају глобалистички погледи на безбедност. Наиме, глобалисти полазе од претпоставке да је систем суверених држава већ уступио место глобалном друштву а као последицу тога имамо да се говори о постајању глобалне заједнице која у свој састав пре свега обухвата појединце, па тек онда и народе, друштвене групе итд. Има и схватања да систем суверених држава прераста у светску заједницу појединаца понајвише захваљујући међународном праву и међународним организацијама, док густа мрежа веза глобалне економије, глобалних финансија, глобалних комуникација и информација и већ поменутих мултинационалних и транснационалних субјеката, уз глобалну културу итд., повезује све људе света мимо постојећих државних граница. Глобално друштво је по оваквим схватањима производ глобализације у свим њеним сферама. Као такво оно се суочава и са глобалним безбедносним изазовима и претњама: неконтролисаним растом становништва, сиромаштвом, извесношћу глобалне еколошке катастрофе, постојањем глобалне војне силе, тероризмом, ширењем оружја за масовно уништење.
... 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]